Klima kao grejanje: realna potrošnja i do koje temperature ima smisla

Sve više ljudi u stanovima bez centralnog grejanja — potkrovlja, dograđeni spratovi, novogradnja „na struju“ — greje se klimom. I to nije loša ideja: inverter klima u režimu grejanja je najjeftiniji način da grejete na struju, daleko ispred TA peći ili panela. Ali ima granicu, i ta granica je spoljna temperatura.

Zašto klima greje jeftinije od grejalice

Grejalica od 2 kW pretvara 2 kW struje u 2 kW toplote. Klima je toplotna pumpa: ne proizvodi toplotu nego je prepumpava spolja unutra. Odnos dobijene toplote i utrošene struje zove se COP. Na +5 °C spolja, pristojan inverter ima COP 3–4, znači za 1 kW struje daje 3–4 kW toplote. Na 0 °C pada na 2,5–3, a na −10 °C ispod 2. Zato računica koja važi za novembar ne važi za januarski talas hladnoće.

Koliko to košta u dinarima

Uzmimo sobu od 25 m² u stanu prosečne izolacije, kojoj treba oko 2 kW toplote da drži 21 °C kada je napolju 0 °C. Klima sa COP 3 to daje uz 0,7 kW struje na sat. Za 10 sati rada dnevno to je 7 kWh, odnosno 60–85 dinara dnevno po ceni od 8–12 RSD/kWh, zavisno od tarife i zone. Mesečno: 1.800–2.500 dinara za jednu sobu u prosečnom zimskom mesecu. Kada temperatura padne na −10 °C, istoj sobi treba 3 kW toplote, COP je oko 1,8, pa klima vuče 1,7 kW — više nego dvostruko. Grubo: dva hladna talasa u januaru mogu da udvostruče račun u odnosu na decembar.

Stan od 60 m² — cela sezona

Za stan od 60 m² prosečne izolacije, sa dve klime (18 u dnevnoj, 12 u spavaćoj) koje rade veći deo dana, računajte 1.800–2.800 kWh za grejnu sezonu od oktobra do aprila, što je 15.000–34.000 dinara. Stan u starom bloku sa lošom stolarijom ide i preko 3.500 kWh. Poređenje sa gasom i peletom za isti stan imamo u tekstu grejanje na struju, gas ili pelet.

Do koje temperature ima smisla

• Iznad 0 °C — klima je ubedljivo najjeftinije grejanje na struju i konkurentna gasu.
• 0 do −7 °C — i dalje radi, ali sa čestim otapanjem spoljne jedinice; potrošnja raste, komfor pada.
• Ispod −10 °C — standardni inverteri daju upola manje toplote nego što piše na etiketi. Modeli za hladne klime (deklarisani do −25 °C) su bolji, ali skuplji 20–40%.
• Ispod −15 °C — planirajte rezervu: panel, TA peć ili kamin za onih nekoliko dana godišnje.

Šta smanjuje potrošnju

1. Ne palite klimu na 30 °C „da brže zagreje“ — inverter tako samo radi na maksimumu; postavite 21–22 °C i pustite je.
2. Ne gasite je noću ako je stan loše izolovan; ponovno zagrevanje hladnih zidova ujutru košta više nego održavanje 18 °C.
3. Usmerite lamele nadole — topao vazduh se sam diže, a vi sedite dole.
4. Očistite filtere svake dve nedelje u sezoni; prljav filter u grejanju digne potrošnju za 10–15%.
5. Spoljna jedinica ne sme biti zatrpana snegom ni pokrivena „radi zaštite“.

Kada je pametnije razmisliti o toplotnoj pumpi

Ako grejete kuću od 100 m² i više, i to klimama u svakoj sobi, u nekom trenutku sabiranje uređaja, spoljnih jedinica i računa počne da govori u prilog sistemu vazduh-voda sa radijatorima ili podnim grejanjem. Cena je visoka, 900.000–1.800.000 dinara sa ugradnjom za 8–12 kW, ali greje ceo objekat ravnomerno i daje toplu vodu. Više na strani toplotne pumpe vazduh-voda. Za stan od 40–60 m² klime ostaju najjeftinija ulaznica u grejanje.

Pre nego što kupite klimu za grejanje

Ne birajte snagu po hlađenju: soba koja se leti hladi sa 12 u januaru možda traži 18, jer toplotni gubici zimi nadmašuju dobitke leti. Pogledajte klima 12 ili 18 pre kupovine, pitajte servisera za model sa dobrim COP-om na −7 °C (piše u tehničkom listu, ne na kutiji), i tražite ponude za montažu kroz besplatnu objavu na Majstorio.